Lekovitost koprive

Latinski naziv: Urtica dioica
Drugi nazivi: obična kopriva, pitoma kopriva, pasja kupina, žara, žarulja

Opis biljke:Kopriva je zeljasta biljka koja može da naraste i do 1,5 metra visine. Listovi su nasuprotni, u obliku srca i sa nazubljenim ivicama. Listovi su prekriveni sitnim iglicama koje u dodiru sa kožom ispuštaju sok koji izaziva peckanje - žarenje. Cvetovi su zelene boje i raspoređeni u paru.

Raste kao korov na svakoj vrsti zemljišta, na zapuštenim poršinama, uz puteve.

Lekoviti delovi koprive: Listovi i koren koji se vadi u proleće ili jesen.

Lekovitost koprive

Kopriva se od davnina koristi u lekovite svrhe, a razlog zbog kojeg su ljudi bili zainteresovani da je upotrebljavaju u ovu svrhu, verovatno je bila njena sposobnost da u kontaktu sa kožom izaziva peckanje. Stari narodni lek protiv artritisa bilo je peckanje samoga sebe koprivom, jer se smatralo da to koristi kod bolova u zglobovima. Kopriva se tokom vekova takođe koristila za tople obloge koje su nanošene na kožu radi odvođenja toksina iz nje.

Listovi kopive su bogati gvožđem, mineralima, kao i karotenoidima i vitaminom C, što ih čini veoma hranljvom namirnicom. Mladi izdanci koji nemaju iglice mogu da se jedu sirovi, a stariji listovi se kuvaju. Ukus je sličan spanaću.

Kopriva deluje kao diuretik, pomaže organizmu da se oslobodi viška tečnosti. Kod osoba koje pate od infekcija urinarnog trakta, kopriva pospešuje mokrenje, čime se ispiraju bakterije iz organizma.

Kopriva je korisna kod raznih problema sa kožom, uključujući ekceme kod dece, a pomaže i kod artritisa (reume). Čaj od koprive, nanet u vidu obloge, može da ublaži upale zglobova, naročito kod osoba sa gihtom.

Utvrđeno je i da kopriva ublažava simptome polenske alergije.

Koren koprive može biti od pomoći osobama koje imaju problema sa otežanim mokrenjem usled benignog uvećanja prostate, a može da pomogne i u usporavanju uvećanja prostate.

List koprive se koristi u lečenju krvarenja iz nosa i jakih menstrualnih krvarenja.

Čaj od cele biljke odvaja sluz iz pluća, čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lečenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokraćom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana s drugim biljkama leci čireve na želucu i crevima, čisti krv, pospešuje probavu, smanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.

Čaj od koprive

Za oslobađanje viška tečnosti, alergije, ekcem, prekomerna krvarenja i giht:

Jednu kafenu kašiku osušene biljke preliti sa 250 ml vrele vode. Piti jednu šolju tri puta na dan.

Umesto čaja, možete uzimati 250 mg suvog ekstrakta tri puta na dan, ili jednu kašiku tinkture u čaši vode tri puta na dan.

Za teškoće pri mokrenju koje potiču od uvećane prostate:

Dve kašike korena staviti u 50 cl ključale vode i odstaviti da odstoji deset minuta. Piti četiri šolje na dan.

Tečni ekstrakt: 30 do 60 kapi sipati u čašu vode i uzimati tri do šest puta na dan.

Čaj za želudac i jetru:
Ovaj čaj priprema se od čitave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kašike usitnjene
biljke koprive da stoje 10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata.
Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno pre jela po jednu šolju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.

Čaj za čir u želudcu i crevima:
Napravi se mešavina od 10 supenih kašika lišća i korena koprive, jedne kašike pelina, dve kašike bokvice i jedne kašike tucanih smrekovih boba. Smesa se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle čega se, uz dodatak 3-4 kašike domaćeg meda, kuva oko pola sata.
Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima se mlako, po jedna supena kašika pre jela. Pored čira u želucu i crevima ovo vino pomaže i kod gihta, bubrežnih oboljenja i neuroza.

Tinktura od kopriva

Tinktura od koprive: koren, koji se vadi u proleće ili jesen, oprati četkom, sitno naseckati i staviti u bocu do grlića, preliti rakijom jačine do 40% i staviti da odstoji 15 dana na toplom mestu.

Kopriva za kosu

Za sprečavanja opadanja kose, prilikom pranja treba koristiti sledeću mešavinu: dekokt od korena koprive kojem se dodaje čaj od lista koprive.

Kožu kosmatog dela glave treba svakodnevno masirati tinkturom od koprive koja se priprema od korenja sakupljenog u proleće ili u jesen.

Za pranje kose: 4-5 punih pregršti sveže ili suve koprive staviti u lonac od 5 litara vode i na tihoj vatri zagrejati do ključanja. Ako se koristi koren, jedna puna pregršt se ostavi preko noći u hladnoj vodi a sledećeg dana se voda zagreje do ključanja. Posle toga treba da odstoji do 10 minuta. Kosu isprati nakraju nekim toaletnim sapunom.

Kopriva u poljoprivredi

Za prskanje voća:
Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši – rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom tako da koprive budu prekrivene 4-5 cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noć. Tecnost se procedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto voce i povrće. Koristi se kod manjih napada vaši. Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.

Neželjena dejstva

Postoji manji rizik da lišće koprive može da izazove alergijske reakcije nakon dužeg korišćenja. Takođe, može da izazove probleme sa varenjem i proliv.